Subota je popodne. Na snazi je zabrana kretanja. Svi smo u kućama. Pravi su srećnici oni koji imaju dvorište. Moguće da je neko ljut, da šeta po kući, viče, svađa se sa ukućanima... Pomaže li to da se situacija promeni? Naravno da ne. Učinimo sada nešto korisno za sebe. Ovo je pravi trenutak.

 Postoje situacije koje ne možemo promeniti. One su takve kakve jesu. Nepromenljive. Njihova promena ne zavisi od nas ili naših roditelja. Osetićete se bolje ako prihvatite da je nešto tako kako jeste. Naravno da to nije lako. Ali, ako pokušate, videćete da to donosi olakšanje. Recite sebi: „Ovo je sad tako i ja ovog trenutka, danas, za izvesno vreme....ne mogu ništa da promenim. Najbolje da iskoristim vreme koje imam za nešto što volim da radim, što je zanimljivo i korisno“.
Ne očekujte da vam drugi pronalaze rešenja.

 Učimo se strpljenju
Situacija nam nameće da budemo strpljivi. „Strpljen-spašen“, kaže narodna mudrost. Strpljenjem sebi dajemo vreme da pažljivo razmislimo o nečemu, sačekamo trenutak da nešto kažemo, polako i sigurno idemo ka ciljevima koje smo postavili. Svakodnevno, kroz lepe, ali i i teške trenutke, stičemo iskustvo i gradimo svoju ličnost.

 Naučimo da prihvatimo svaku emociju koju osetimo
Ne možemo i ne treba da bežimo od svojih osećanja. Ona su tu, deo su nas. Ako ih potiskujemo, nismo ih se oslobodili, nisu nestala. Kažite sebi: „Da, ja sam sad uplašen. Osećam strah. Tužan sam. Ljut“ ... Definišite jasno kako ste. Šta je dovelo do toga? Nešto neprijatno ste gledali na TV-u? Čuli ste nešto što vas je uznemirilo? Rastužila vas je neka priča, nešto uplašilo? Razgovarajte o tome sa nekim u koga imate poverenja i ko vam je u blizini. Možete nekog nazvati telefonom. Podelite događaje i osećanja sa nekim. To će vas umiriti. I onda kažite sebi da ste zahvalni što je ta osoba tu, za vas.

 Naučimo da poštujemo druge ljude, da saosećamo sa njima, da pomažemo drugima i da slobodno širimo ljubav. Dobro će se dobrim vratiti.
Sada smo u prilici da vidimo da smo jedni drugima potrebni. Spoznati, da možemo opstati samo ako smo zajedno i međusobno se pomažemo. Prihvatimo da nismo svi isti, ali da svako ima kvalitete zbog kojih zaslužuje da ga cenimo. Učimo se da budemo pozitivni prema svetu i ljudima koji nas okružuju.
Svet će biti bolji ako činimo dobro. Mi smo svet.

Belančić Svetlana, psiholog
Pajiić Mirjana, pedagog

Pedagoško-psihološka služba

Nazad